Lutao sam poljima i bio sam srećan, nisam želeo sebe sputavati na tom putu, gledao sam svoja posla a druge nisam dirao. Ne znam zašto ali nekima se to i nije dopadalo. Stvarno ne razumem zašto.
Jednog dana sam od „dobronamernog“ prijatelja dobio moralnu lekciju ili bolje rečeno očitavanje bukvice. Knjigu je započeo sa: i zašto i šta? A nije mi ni pružio šansu, ni sekundu da se pripremim za ovakav razgovor. Nastavio je, da govori: "Za mrvicu sreće za tren ekstaze prodao si sve, izdao sve ono u šta si verovao, sve ono za šta si živeo. U deliću sekunde se sve promenilo, ni crno ti više nije tako belo, napokon si oči otvorio i vidiš, vidiš crnilo što te okružuje. Mrak je oko tebe, ne možeš se na njega navići, u dubinu duše ti se uvlači.".
Vrištao bih od smeha ali čemu to sve. Nije na kraju svakog tunela svetlo, tako mi je rekao, nije bilo puno reči podrške. Kod ove rečenice sam ga morao prekinuti, jer ja sam u tom tunelu imao nešto, imao sam zvezdu svetilju koja mi je osvetlila mrak. Mene je vodila želja za novim, želja za boljim. Imao sam cilj, koji je za neke možda bio nejasan, no to mene nije baš puno interesovalo, trudio sam se da živim onako kako ja zamislim.
Ponos i principi znaju da sputaju, i jesam možda prešao preko ponosa, možda sam zaboravio za tren na principe ali ne, nikada sebe nisam pogazio, nisam pogazio korene niti ukaljao obraz. Sve te takozvane mrvice su bile deo nećeg večeg, one su deo hrane za moju dušu. Nikada se nisam zadovoljavao mrvicama ali ja vidim drugačije stvari, vidim veću sliku.
Jednog dana sam od „dobronamernog“ prijatelja dobio moralnu lekciju ili bolje rečeno očitavanje bukvice. Knjigu je započeo sa: i zašto i šta? A nije mi ni pružio šansu, ni sekundu da se pripremim za ovakav razgovor. Nastavio je, da govori: "Za mrvicu sreće za tren ekstaze prodao si sve, izdao sve ono u šta si verovao, sve ono za šta si živeo. U deliću sekunde se sve promenilo, ni crno ti više nije tako belo, napokon si oči otvorio i vidiš, vidiš crnilo što te okružuje. Mrak je oko tebe, ne možeš se na njega navići, u dubinu duše ti se uvlači.".
Vrištao bih od smeha ali čemu to sve. Nije na kraju svakog tunela svetlo, tako mi je rekao, nije bilo puno reči podrške. Kod ove rečenice sam ga morao prekinuti, jer ja sam u tom tunelu imao nešto, imao sam zvezdu svetilju koja mi je osvetlila mrak. Mene je vodila želja za novim, želja za boljim. Imao sam cilj, koji je za neke možda bio nejasan, no to mene nije baš puno interesovalo, trudio sam se da živim onako kako ja zamislim.
Ponos i principi znaju da sputaju, i jesam možda prešao preko ponosa, možda sam zaboravio za tren na principe ali ne, nikada sebe nisam pogazio, nisam pogazio korene niti ukaljao obraz. Sve te takozvane mrvice su bile deo nećeg večeg, one su deo hrane za moju dušu. Nikada se nisam zadovoljavao mrvicama ali ja vidim drugačije stvari, vidim veću sliku.
No comments:
Post a Comment