Gledam ti u cipelice, lagane,
crne,
pričaš o anđelima, glas ti je
mio.
Osmeh ti se iskrada kada te
pogledam,
pogled tada spustaš ka stopalima mojim,
ne mogu ni ja mali osmeh sakriti.
Krećemo se kao da plešemo valcer,
slučajni dodiri i plam' u očima.
Sanjam li te sada ili si
stvarna?
Između nas je linija razdvajanja,
ti sa jedne a ja sa druge strane,
ne može se pokretom obrisati.
Na nju ipak oboje stati možemo,
hodati u pravcu budućnosti i
snova.
Pratim ti lagani korak po toj
liniji,
gledam ti u cipelice, lagane,
crne.
Sanjam li te sada ili si stvarna?
Još se nismo sreli na liniji
života,
šetam po njoj kao da hodam po
žici.
Čujem muziku i glasove u daljini,
skakućem sa jedne na drugu nogu.
Vidim mesto gde se spajaju
linije,
boje se pretapaju na tom
raskršću,
iako nisi tu vidim te negde u
daljini.
Sanjam li te sada ili si
stvarna?
No comments:
Post a Comment