Otkud baš ti u mom beskraju
koračaš ne dodirujući tlo stopalima.
Otkud baš ti od svih duša svetlosnih
da me obasjaš i ispuniš nemirom.
Otkud baš ti lepa kao jesen zlatna
da hodaš mojim pustim atarima.
Otkud baš ti zbunjenija od svih
da uđes unutra i izadješ kao stih.
Otkud baš ti mala ptico selico
ostaješ ugnežđena duboko u srcu.
Otkud baš ti od svih drugih žena,
otkud baš ja da za tebe pišem.
Ti ne znaš, a otkud baš ti,
to nikada neceš ni saznati.
No comments:
Post a Comment