Čudni su ovi dani, topli i neobični. U dvorištu se igraju vuk i vučica, s druge strane ograde se dečak i devojčica razdragano smeju. Vidim ih na tren a zatim nestaju. Ludi vrabac obleće oko vile što pleše uz muziku vetra. Na dlan joj je sleteo, ona ga pogledom miluje. Vukovi odlaze u šumu, vrabac se pretvara u note i reči. Vila nikada neće zaboraviti te note, te reči, jer je to njegova suština. A vrabac ludi iako lud dobro je znao što mu je činiti i koju vilu odabrati. Vila, note i reči, neobično društvo.
Vuk i devojče, toliko slični.
Vila i dečak, toliko bliski.
Vila i dečak, toliko bliski.
Razdvojeni a opet zajedno.
No comments:
Post a Comment