Ivana Papeš Bogosavljev - pesnikinja

Probudi usnule anđele u meni
zapleti mi maslačke u nemirne kose
neka mi se sunce na obrazima zarumeni
neka me nemirni vetrovi svetom raznose.
Ulij mi boju neba u oči
u lice mi prospi zlatnu prašinu
dodaj i koju kapljicu noći
i pesmu šume da razbije tišinu.
Obuci me u nežnu belinu perja
prste mi okuj dijamantom rose
oko struka crveno radi praznoverja
pod stopala zlatnog žita otkose.
Pa me oženi za zelena polja
za hladne reke što uzalud protiču
neka me ptice na krilima nose
dok oblake mekane,bele dotiču.
I pusti me da letim od grada do grada
da se morima beskrajnim divim
i da tako čista,lepa i mlada
zauvek u kutku tebe živim.

VAN VREMENA

"Ivanine poetske slike su čiste. Ona koristi slo­bo­dan stih i obični govor birajući najlepše reči. Ivana je pe­snik koji vodi računa o higijeni jezika. O estetskom bi­ću jezika koje je uvek, u njenoj poeziji, u vremenu sada­šnjem i od sadašnjosti stvoreno.

Zbirka pesama „Van vremena” kao da je stvorena da se stihovi govore i da pesnikinja jezikom opijena svoju očaranost prenosi na publiku i tako je povede u vanvremenost večnog plamena ljubavi u svim njenim oblicima i kroz zajedničko budno snevanje, oradošćeni lepotom opet i iznova doživimo njen uzvišeni smisao.


„U društvu koje teži potrošnji, lakoći, zabavi, do­minaciji, sadašnjosti, efikasnosti, informaciji, poezija pro­izvodi ili prezir ili ravnodušnost”, kaže nam čuveni pe­snik Jovan Zivlak. Ali, knjiga „Van vremena” Ivane Papeš Bogosavljev nam to na sve moguće načine demantuje. Ona nam svoju ljubav sećanja pretače u stihove i ta­ko snagom emocije leči posrnulog čoveka u opštoj obe­smišljenosti i daje mu nadu da je svaka istinska ljubav „most za pređene reke”, da je ona u svim svojim oblicima neponovljivo bogatstvo duše i uzvišeni smisao kako življenja tako i poezije koju stvaramo."

izvod iz recenzije zbirke Van Vremena, Radovan Vlahović

:)