Sneg, vidite li sneg, kako ga vetar nosi?!
Sneg, vidite li na jugu
breg?! Ni ja ga ne vidim.
Mećava i kijamet, nema elektrike
što je ostavljena budućnosti u amanet!
Samo sneg. Moje dečije oči sada
odrasle ovoliko snega videle nisu.
Ne u ravnici sa jednim brdom u
sredini. Gde li nestade ono?
Sneg, sneg je svuda oko nas!
Sećate li se brda?!
Sneg, u njemu tragove vidim,
ostatke čovečanstva!
Vidim! Vidim čopor vukova,
divljač, ali nema ptica, nema ljudi, samo me belina okružuje.
Teškim korakom se probijam ka
jugu. Gde li sam zalutao?
Sneg, vidite li sneg kako ga
vetar nosi?!
Duva ko pomahnitao, bacaka sneg
tamo vamo kako mu se prohte.
Skupio sam se podno nekog drveta
ne znajući kuda dalje poći, nadajući se da će proleće doći.
Pogledom sam tražio spas, dok se
plamen nade u srcu gasio.
Sneg, snagu mi je oduzeo,
primetio nisam da sam na vrhu brda. Sećate li se proleća?
No comments:
Post a Comment