Pismo prvo .......... str.9

Pročitah tvoje pismo, pitaš gde sam, zašto se ne javljam, zašto kući svojoj ne dolazim, pitaš kada ću do tebe doći. 

Evo da ti odgovorim. Ja sam tu, negde u međuprostoru lelujam okolo i ponekad se okačim o mesec da vidim svoje prijatelje, ali onda shvatim da sam jako daleko i da ne vidim nikoga. Tada se među oblake spustim, odatle već vidim bolje, ali da siđem dole baš i nemam volje, dole je frka, gužva, život a ovde gore samo odmaram i ležim. Ne, ja to ne bežim, ja čekam trenutak pravi pa da ti se javim i kažem kako sam. Da kažem da mi lepo ide u životu, da sam srećan i da sam nasmejan, da su mi najbolji drugari mesec i sunce, da me posećuju zvezde.
I da znaš, kada vidiš, kako to ljudi znaju reći, da pada zvezda, to se zvezdice i ja igramo žmurke. Kada sunce zasija na vašoj strani zemlje, onda ti ja priđem bliže, ne vidiš me od sunca, ali ja sam tu, plešem oko tebe, golicam te, misliš da je vetar, eh svi to misle. Ja uživam u tvom osmehu, klizim ti niz lice sa svakom suzom koju pustiš, prolazim kroz svaku vlas tvoje čupave kose kad se probudiš i otkriću ti još nešto.

Dok ti podigneš ruku da se zaštitiš od zraka sunca što kroz roletne u tvoju sobu ulazi i sija pravo u oči, ja sam ti se već spojio sa dušom.  

                                                             Srdačno tvoj