Tog jutra sam prestao da živim svoj život. Nije bio smak sveta, niti se moj svet srušio i razbio o kaldrmu, jednostavno sam nestao. Od tada sam bio samo duh koji hoda, senka što se na zidu poigrava. Moje lice nije imalo karakteristične crte, nije imalo ni bore ni osmeh. Za sve sam postao nevidljiv. Mogao sam sedeti gde god poželim, spavati na klupama, prati noge u fontani, uglavnom me niko nije primećivao.
Sedeo sam na pločniku i jeo jučerašnji hleb, jedna fina bakica mi je prišla i u ruku mi je gurnula nešto novca. Na kućni prag sam joj odneo buket predivnih orhideja. Znate, ja nisam želeo milostinju, nisam želeo sažaljenje, ja sam samo lutao.
Ponekad bih preturao po kantama i džakovima, da vidim šta ljudi bacaju, nalazio sam razne stvari, prevelika bi bila lista ako bih nabrajao. Dok sam preturao video sam mnogo toga na licima prolaznika. Video sam gađenje, strah, sažaljenje i stid. Gadili ste se čoveka u prljavoj iskidanoj odeći, blatnjavih cipela, pomislili ste da to možete biti Vi jednog dana i nakon te strašne misli ste se postideli i osetili sažaljenje. Nije mi bilo potrebno ništa od Vas jer sam ja bio srećniji od mnogih, uživao sam u slobodi, upijao sam svaki Vaš osmeh, svaki topao i blag pogled. Svaki vaš osmeh mi je davao snagu.
Uveče kada bih kući stigao i sa sebe skinuo prljavštinu mlazom tople vode, umotao bih se u ćebe i pisao. Reči bi same krenule, pisao bih o lepoti žene, o njenoj ljubavi prema muškarcu, o dečijim osmesima, o sreći i nesreći, pisao sam o svemu. Pisao sam i o licima koje sam nakon nekog vremena sretao na ulici, kojima sam se u ime pozdrava osmehnuo, a oni uzvratili pozdrav uglađenom strancu od kojih im se ne tako davno povraćalo.
Sedeo sam na pločniku i jeo jučerašnji hleb, jedna fina bakica mi je prišla i u ruku mi je gurnula nešto novca. Na kućni prag sam joj odneo buket predivnih orhideja. Znate, ja nisam želeo milostinju, nisam želeo sažaljenje, ja sam samo lutao.
Ponekad bih preturao po kantama i džakovima, da vidim šta ljudi bacaju, nalazio sam razne stvari, prevelika bi bila lista ako bih nabrajao. Dok sam preturao video sam mnogo toga na licima prolaznika. Video sam gađenje, strah, sažaljenje i stid. Gadili ste se čoveka u prljavoj iskidanoj odeći, blatnjavih cipela, pomislili ste da to možete biti Vi jednog dana i nakon te strašne misli ste se postideli i osetili sažaljenje. Nije mi bilo potrebno ništa od Vas jer sam ja bio srećniji od mnogih, uživao sam u slobodi, upijao sam svaki Vaš osmeh, svaki topao i blag pogled. Svaki vaš osmeh mi je davao snagu.
Uveče kada bih kući stigao i sa sebe skinuo prljavštinu mlazom tople vode, umotao bih se u ćebe i pisao. Reči bi same krenule, pisao bih o lepoti žene, o njenoj ljubavi prema muškarcu, o dečijim osmesima, o sreći i nesreći, pisao sam o svemu. Pisao sam i o licima koje sam nakon nekog vremena sretao na ulici, kojima sam se u ime pozdrava osmehnuo, a oni uzvratili pozdrav uglađenom strancu od kojih im se ne tako davno povraćalo.
No comments:
Post a Comment