Druže moj, više ne volim bele ruže. Kada ih vidim ja se tebe setim. Znaš, i dalje boli, grlo se steže, ne dam suzama da teku. Kao i mnogo puta ranije i sada ću suze obrisati, ne smem suze liti, sram me je. Ti si pokazao kako treba biti jak kad je teško, a bilo je najteže. Pitam se često, kako bi bilo da nisi otišao, čini mi se ponekad kako te vidim u masi lica ali to nisi ti. Mada, znam, znam da to nije halucinacija, dođeš ponekad da me posetis da vidiš da li sam dobro, zar ne? Evo živi se, gura se nekako, ne treba se žaliti. Svaki put smo govorili da će biti bolje, pa će valjda i biti.
Prošli put si mi nešto hteo reći ali te nisam razumeo. Pitam se često šta bi to moglo biti. Nadam se da ću sledeći put čuti i zapamtiti. Sin ti raste, nisam ga dugo video ali je isti ti. Verujem a i želim da bude dobar čovek kao i njegov otac. Nikad više bele ruže...
Suze mi ipak kvase lice, nisam jak kao ti. Nije uredu, trebali smo još mnoge staze gaziti, mnoge radosti deliti, veselja do zore voditi, zajedno boli preboleti. Nikada nećeš biti sam jer je otrgnuti deo mene tamo s tobom, ne može nas ništa rastaviti, ovo je privremeno, znam da ću opet videti tvoje nasmejano lice, kao brata ću te poljubiti i nastaviti s tobom dalje u svetlost.
Ne volim govoriti u tuđe ime ali nam svima jako nedostaješ, i ako te ne spomenemo često to ne znači da smo te zaboravili, kada sedimo i razgovaramo sa društvom setim se tebe ali progutam knedlu i nastavim dalje, rana je i dalje otvorena, ne treba je dirati. Siguran sam da i ostatak tvojih vernih prijatelja često guta knedlu, za neke sam zaista siguran. Znam da želiš da ti želiš da nastavimo dalje, da te ne oplakujemo, mi se to i trudimo ali dalje bez tebe nije isto. Neke nove igre se igraju, nove priče se pričaju, novi ljudi dolaze i odlaze ipak ti ćeš ostati sa nama zauvek.
I dok budem imao snage, dok me razum bude služio ja ću pričati ljudima o čoveku velikog srca i čiste duše, o čoveku koji je voleo život. Pričaću im o svom drugu, prijatelju, bratu.
Aleksandar - Aleksa - Čorba (1979-2008)
No comments:
Post a Comment