Želeo sam uvek imati malu kuću, belu, plavu, zelenu ili bledo žutu. U njoj sam želeo imati mastilo, papir, pero i krevet. Izlazio bih iz nje vrlo retko, dovoljan je meni taj prostor. U njemu ja bih pisati mogao, počinjao bih sa petlom s vešticama završavao. Kada bih spavao, tada bih čaroban svet sanjao. U tom svetu bih video čudesa raznolika, velika i mala. Lepote neviđene bih ja perom na papir stavio kada bih imao mastilo. Kako bih samo slova ukrašavao, kitio bih pisanje lepom plavom bojom. Papir bih čuvao i štedeo, kada bih ga imao, pisao bih sitnim slovima.
Nemam kuću, moja je kuća pod zvezdama sjajnim. Mastilo, papir i pero mi ne trebaju jer ce kiša razliti slova na papiru što sam mastilom mogao napisati. Mesec pamti ove reči, mesec zna moje bajke, u praskozorje ih suncu govori samo da mu se dodvori. Uvek sam želeo malu kuću, ipak, tada možda ne bih imao priču, tada ne bih pisao.
Nemam kuću, moja je kuća pod zvezdama sjajnim. Mastilo, papir i pero mi ne trebaju jer ce kiša razliti slova na papiru što sam mastilom mogao napisati. Mesec pamti ove reči, mesec zna moje bajke, u praskozorje ih suncu govori samo da mu se dodvori. Uvek sam želeo malu kuću, ipak, tada možda ne bih imao priču, tada ne bih pisao.
No comments:
Post a Comment