Bele ruže .......... str.11

Trnje da im otpadne 

kad nose toliko tuge i bola,

Zarilo se duboko

i niko ga više izvaditi neće.

Neka bele latice vetar nosi daleko, 

što dalje u beskraj.

Kao suze će po zemlji padati ali 

nikada više neće biti bele ruže.

Lišće da se osuši, 

da sunca više nikada ne vidi.

I kada stablo ostane samo, 

usamljeno, sasušeno,

Jedna suza će mu snagu vratiti i 

ono će dati cvet,

Crveni veličanstven pun života, 

sreće, ljubavi,
Ali nikad više bele ruže.