Voleo sam prijatelji, voleo sam. Voleo sam žene koje su mislile da sam ja za njih onaj pravi a nisam to bio, voleo sam i žene za koje sam ja mislio da su one baš te koje će me usrećiti, bilo je tu svega pre nego što sam sreo nju...
Priznajem, volim te. Zbogom.
Ispriča ti priču u koju ni deca ne bi poverovala, gde si videla da je to ikada ikome uspelo. Naravno, ja ti verujem ali to se ne može računati, ako i potvrdim da je to istina, ko će verovati meni što ulicom bosonog i zamišljen hodam sa slamnatim šeširom i travkom međ usnama. Kada pričam o istini kažu pusti budalu, bulazni.
Kada preslišavam naučeno, kažu lud, priča sa sobom. Vidi, meni je jorgan išaran zvezdama sjajnim, luster što visi je u obliku meseca žutoga, dušek mi je od prirodnih materijala sačinjen. Ne, ja nisam još samo jedan beskućnik, imam ja kuću, imam svoj prag, daleko odavde. Napustio sam dom svoj, svo to bogatstvo i sjaj nije mi potrebno za sreću, nije mi potrebno za mir. A ti...
Kažeš imaš slobodu ali ipak slobodna nisi, samo pričaš o slobodi a ključ od katanca što ti lanac na rukama steže si sama bacila. Ne postoji instant sreća koju preliješ vrelom vodom i završiš s tim. To se neće i ne može desiti.
Mogao bih reći da ti verujem, ali ništa ti više neću reći. Stojim pred tobom prost i nag, nemam šta da krijem sve znaš što bi trebala znati. Istinu, sam ti već rekao, ja sam tu, sada, sutra me nemoj tražiti. Do večeras me još poznaješ, od sutra smo stranci, deo budućnosti što prošlost zaboravlja.
Priznajem, volim te. Zbogom.
Ispriča ti priču u koju ni deca ne bi poverovala, gde si videla da je to ikada ikome uspelo. Naravno, ja ti verujem ali to se ne može računati, ako i potvrdim da je to istina, ko će verovati meni što ulicom bosonog i zamišljen hodam sa slamnatim šeširom i travkom međ usnama. Kada pričam o istini kažu pusti budalu, bulazni.
Kada preslišavam naučeno, kažu lud, priča sa sobom. Vidi, meni je jorgan išaran zvezdama sjajnim, luster što visi je u obliku meseca žutoga, dušek mi je od prirodnih materijala sačinjen. Ne, ja nisam još samo jedan beskućnik, imam ja kuću, imam svoj prag, daleko odavde. Napustio sam dom svoj, svo to bogatstvo i sjaj nije mi potrebno za sreću, nije mi potrebno za mir. A ti...
Kažeš imaš slobodu ali ipak slobodna nisi, samo pričaš o slobodi a ključ od katanca što ti lanac na rukama steže si sama bacila. Ne postoji instant sreća koju preliješ vrelom vodom i završiš s tim. To se neće i ne može desiti.
Mogao bih reći da ti verujem, ali ništa ti više neću reći. Stojim pred tobom prost i nag, nemam šta da krijem sve znaš što bi trebala znati. Istinu, sam ti već rekao, ja sam tu, sada, sutra me nemoj tražiti. Do večeras me još poznaješ, od sutra smo stranci, deo budućnosti što prošlost zaboravlja.
Velike se kiše spremaju, već sam kisnuo, natopljena odeća, mokra stopala i voda što se niz lice sliva i na gornjoj usni zadržava, sve mi je to poznato. Kiša sa svih strana potapa nevidljive čestice unutar školjke, ali sunce stavlja sve na svoje mesto. Nemoj me pitati šta mi to znači što stojim pred tobom sa otvorenim špilom, neću ti moći reći, možda jednog dana i sama budeš stajala obnažena. Evo možes i sada, pokaži se! Skini sa sebe šminku i odeću svu, prihvati moje ruke i zapleši samnom poslednji tango.
Е, сад настаје оно најинтересантније: без шминке
ReplyDelete