Superheroj

„And I am a mutherfucking hero“ ceo dan mi se to vrti po glavi ali ja nisam heroj. Ko sam ja? Ja sam heroj svoga sveta, junak sledećeg leta, ja sam spasitelj...dobro, dobro to zvuči preterano, ali zaista, šta ljude čini herojima? I gde se kriju svi ti heroji?

Odgovor je vrlo jednostavan, oni su tu među nama. Oni žive! Žive možda baš pored vas ili ste možda juče prošli pored jednog heroja u iskidanoj i smrdljivoj odeći koji je kopao po kontejneru tražeći hranu. Odelo ne čini čoveka a još manje herojem. Da li bi Supermen bio heroj da nije rođen sa svim sposobnostima koje je dobio rođenjem? Ne, on bi bio samo Klark Kent smotani novinar. Piter Parker bi bio samo običan momak da ga nije slučajno bocnuo pauk. E vidite, tako se rađaju heroji, pukim slučajem.

Zašto i kako je smrdljivi čovek postao heroj, na to vam ne umem dati pravi odgovor, ali je on heroj koji se bori sa svim nedaćama koje običan čovek ne može ni da zamisli. Zamislite samo njegovu moć da preživi svaki dan. Hrani se iz kontejnera, često jede ubuđalu hranu. Često je i gladan. Kakva je samo sposobnost potrebna da pojedeš otpadke iz smrdljive kese. Nije potrebna samo sposobnost, treba ti i jak želudac. Ovaj heroj spava na klupama, i leti i zimi. Zamislite šta sve on može kada se pokriva samo novinama, dok je napolju debeli minus. Ponekad prosi i dobija siću. Da bi dobio tu siću on trpi udarce pogledom. Svaki udarac ga boli više od stotinu udaraca bičem. Velika je to snaga. Složićete se da je to nadljudska moć.

I zato kada sledeći put prođete pored smrdljivog superheroja, nemojte ga gledati sa prezirom ili gađenjem kada vam zatraži koji dinar. Ako mu već nećete pomoći, nemojte mu ni otežavati život. Život je kurva i može već koliko sutra od vas da napravi heroja.