Ljubavi, okovan sam teškim lancima,
sutra me bez suđenja na vešala vode.
Nije mi žao što te neću videti pre smrti,
mogao sam te dobiti kao poslednju želju.
Nisam te želeo gledati sa tugom u očima,
ne bih se pomirio sa tvojom kaznom.
U mom sećanju si i dalje nasmejana,
kosa ti je razbarušena, kao posle buđenja.
Počinio sam zločin, tebe sam zavoleo,
nije me sramota za to delo sutra umreti.
Tražio sam da vešala ne stave na trg,
ne želim da te vidim u masi, da me vidiš.
Svečana ceremonija će se obavi tajno,
duboko u šumi, daleko od tuđih očiju.
Telo će mi položiti podno staroga hrasta.
više me nećeš videti, više me neće biti.
Ne traži me, jer me nikada nećeš naći,
mesto mog počinka će biti neobeleženo.
Živi život i za mene, zaboravi me ako možeš,
ali nemoj zaboraviti ljubav tragično prekinutu.
Sve ono što si meni htela dati, daj životu u tebi,
pričaj mu o našoj velikoj ljubavi, pričaj,
jer se prava ljubav desi jednom u životu.
No comments:
Post a Comment