Boemska tuga

Sedim u kafani uz vino i pesmu.

Pevali su pesmu o njoj,

tiho i nežno.

Pevali su, da, meni na uvce.

Violina je umesto mene plakala,

Jecaj njen je u dubinu duše zaronio.

Pevali su.

Čaša se u sitne komade rasula,

Krhka i prazna izdržala nije,

Dugo je letela do poda,

Slušajući kontrabas.

Svirali su najtužnije pesme,

Svirali su njene pesme,

Meni su ih svirali i pevali,

Ja ih nisam slušao,

Nisam više mogao.

Slušao sam nju kako diše,

Otkucaje njenog srca,

Što u sećanju mi ostadoše.

Dane i noći sada provodim u kafani,

Uz papir, pero, pesmu i vino.

Za svirce pišem pesme i note,

Da mi sviraju i pevaju o njoj.