Neko zbog koga sam jak

Tvoja slika na mom radnom stolu

stoji da me podseća da je život bio,

da će biti i da jeste lep.

Gledam je kada mi je muka od svega,

kada bez razloga psujem i kunem.

Povratio bih ponekad

od ukusa ljudske čovečnosti,

otišao u sibirske šume u osamu

da me tvoja slika ne zaustavi.

To je samo slika, bljesak realnosti

I izbledeće u godinama koje dolaze,

napraviću novu, potrebna si mi.

Tvoja slika govori da sreća postoji,

da se smem popeti na trule daske

pozorišta života i psovati sistem.

Tvoja slika na mom radnom stolu

nestaje kao rosa u podne

tvojim ulaskom na vrata

jer tada više ništa nije bitno.