Male laži .......... str.30

Rekla mu je da ga voli, a nije ga volela. I dalje je volela senku iz prošlosti, bledo sećanje koje joj je dušu razdiralo. Zbog prošlosti je utehu tražila u čaši, znala je da je tamo neće naći ali joj je prijala. Prijalo joj je opijeno stanje jer je samo tako mogla da ne razmišlja, samo tako je mogla da podnese život. Želela je nazad svoju sreću, svoj život iz bajke, ali da bi bajka bajka bila, princeza princa mora da ima. Njen princ odavno njoj to nije, sada je samo prolaznik kraj puta, prolaznik sa usputnom stanicom kroz njen život. Njen princ je sada samo senka iz prošlosti, sada je samo senka ali njen više nije.

Nije se setila toga da svako zaslužuje drugu šansu, i da ju je i ona dobila.

Više nije verovala u njega i da se bilo šta može promeniti, nije verovala više u ništa i zato je lagala da ga voli, i nikada mu neće priznati kome njeno srce zaista pripada. Htela je pobeći od svega, da ostavi i prošlost i sadašnjost. Jednu sitnicu je previdela, od sebe pobeći nije mogla. Nije nigde otišla, ostala je sa njim, ostala je sa svojom slabom utehom. Mislila je da je bolje kakva takva slamka no pružiti ruku i uhvatiti se za nešto što je sigurno, već poznato. Grana koja je jednom napukla za nju nije bila dovoljna, nije joj pružala sigurnost. Sada sedi i čeka, njega poštuje, a čoveka svog života, senku prošlosti voli i živi za novi život. Novi život koji raste u njoj.