Zalutao sam, eto baš u dvorište
tvoje kuće,
Seo na klupu u terasi podno tvog
prozora,
Ubrao sam grozd krupnog belog
roda,
Uživao sam, baš kao prošle jeseni
s'tobom.
Dvorište je bilo pusto i tiho te
tople noći,
Naslonjen na ogradicu stare
drvene terase,
S'osmehom sam gledao u tvoj
mračni prozor,
Ti ne živiš više tamo. Ne, kuća
je prazna.
Srećna si, tako si mi rekla pre
odlaska,
I ja sam srećan zbog tebe i sreću
ti želim,
Sunce neka te čuva dok mesec
spava,
Ipak, eto, ove noći sam zalutao u tvoje dvorište.
Ipak, eto, ove noći sam zalutao u tvoje dvorište.
No comments:
Post a Comment