Najteže mi je bilo ostaviti porodicu, zaista nisam ni pomislio da će trenutak rastanka biti toliko težak.
Razbudio sam se u proskozorje, čuo sam prve ptice, video prvi zrak sunca, dah mi se belio, bilo je to sveže jutro. Bos sam izašao u dvorište, papuče sam na tremu ostavio, poslednji put ovog proleća sam hteo osetiti meku travu međ prstima. Mislio sam da ću otići na mesec ili dva, pogrešna procena, potrajalo je malo duže.
Majka se probudila kad i ja, probudila je i oca i spremila nam je i čaj i kafu. Čaj da se zaštitimo od nazeba a kafu jer smo je svi voleli piti, ali zajedno, na tremu. Hladnijim danima sedeli bi umotani u ćebe. To je bio naš mali zajednički trenutak, koji smo znali ponekad provesti i ćutajući, ali smo voleli taj ritual. Nakon kafe sam ušao u kuću, pogledom sam prešao preko svih fotografija i majčinih ukrasnih tanjira što su bili okačeni o zid. Očevi trofeji osvojeni na raznim turnirima, bio je dobar sportista. Najlakše mi je bilo u svojoj sobi u potkrovlju, bila je to soba obložena drvetom. Na plafonu i zidovima lamperija, pod od daske koju stolari zovu brodska daska a bila je neke čudne zelenkaste boje, sad da li od bajca ili buđi pre lakiranja,ko će to znati. Majka je zvala na doručak dok sam ja pakovao svoju torbu, nisam puno stvari hteo nositi. Nakon doručka otac je krenuo na posao, majka je išla na pijacu, dok su izlazili ocu sam pružio ruku i zagrlio sam ga snažno nakon čega me je samo pogledao i zavrteo glavom, znao je da nešto smeram. Majka nije ni slutila šta ce se zbiti po njihovom odlasku, poljubih je u obraz za rastanak. Gledao sam za njima dok su odlazili. Pismo im napisah, da se ne brinu, da idem u susret svojoj sudbini, da ih mnogo volim i da ću se vratiti uskoro ali da me ne čekaju, da ne tuguju jer im je dete krenulo da pronađe svoju sudbinu, da čovek postane.
Uzeo sam svoju torbu i krenuo na put na kojem će mi zvezde biti vodilje, a sunce i mesec saputnici. To će biti put gde ću čuti razne priče, gde ću doživeti štošta, videti koješta i upoznati razne ljude, predele i običaje.
Na tom putu ću upoznati i sjaj i bedu ljudskog života, ali taj put moram preći sam.
No comments:
Post a Comment