Crno sunce

Spustio sam se
na zemlju,
tako je bolje,
za mene,
za tebe.
Asfaltom sam hodao,
srce je preskakalo,
leteo sam slobodno
odmah ispod sunca.
Ti ne znaš kako sunce izgleda.
I nisi bitna Ti,
nisam bitan ja
jer sve je ovo iluzija,
šarena laža,
sve se u prah pretvori,
u prašinu što sunce sakri,
ostaće
samo zapis u vetru,
priča u etru,
ostaće istina da
Ti ne znas kako sunce izgleda.
I nogu pod nogu,
ulica za ulicom,
bez rešenja,
beskrajna je računica,
misli poput majušnih kapljica,
poput suza radosnica
same teku.
Koliko kapljica
čini jednu reku,
koliko reka
ima na ovom svetu,
Ti ne znaš kako sunce izgleda.
Sunce je kažu
dijamant sjajni,
najsjajnija zvezda
nebeska.
I još kažu koješta,
da bez njega nema života,
da sunce traje večno,
sve to govore u dahu,
bez greške, tečno,
a ja ne verujem ljudima,
ne verujem čudima,
verujem svojim očima,
a sunce je crno,
sunce je nestalo,
nema ga danima,
nema ga noćima,
a Ti ne znas kako sunce izgleda
bez tebe.