Sve manje nas

Videh ljudi razna neviđena čuda,
Videh kako se ruši dedova gruda,
Urušili je tamo neki prljavi ljudi,
Neka im Bog dragi za to sudi.

Videh narod naš u velikoj tuzi,
Dete bez majke i oca u blatu puzi,
Nije ono bitno sada u očima sveta,
Naučiće šta je ponos čim počne da šeta.

Videh dragi ljudi sliku čudnovatu,
Bela rada sama okružena korovom,
Čoveka bela lica sa belim pokrovom,
Videh sve više drugih a sve manje nas.

Videh i sliku stradanja i sliku nadanja,
U prvoj bez kapi krvi prolivene nestajemo,
U drugoj da se molimo Bogu ne prestajemo,
Za prijatelje, za svoj rod, za život deteta.
Videh ljudi razna neviđena čuda.