Neobično je ne čuti od tebe glasa,
posle dva dana sam kao osuđenik,
kom nema spasa.
Patetično, da, to je apsolutna patetika,
ipak, šta ja znam,
tvoje reči su za me' poetika.
Boja tvoga glasa čista je muzika violine,
zvuk strune što vodi u visine,
misao o tebi uvek godi,
ti za koju mislim da treba decu da mi rodi.
Neobično je.
Patetično zvučim, sve je to meni jasno,
moram ti sve ovo reći dok ne bude kasno,
dok još u mene veruješ,
dok ti pomalo nedostajem,
dok deo tvog života postajem.
Neobično je.
Čarobna si i pomalo neobična,
ipak patetično ili ne,
ti si za mene odlična.
Kada nisi u mojoj blizini,
sve je nekako prazno,
dani postaju dugi i pospani,
dođi i ostani, zauvek.
No comments:
Post a Comment