Stala je, više se ne okreće, trčim ne bih li je zarotirao, a ona ni da mrdne. Guram je, golicam je, polivam hladnom vodom, zasmejavam, ali ništa. Seo sam, pričao sam joj priče, čitao pesme i opet ništa. Ona stoji i ne mrda, umorio sam se, prilegao, zagrlio je i zaspao. Kada sam se probudio, svet je i dalje stajao, sve se rušilo, kraj je blizu, reke su se izlivale iz korita, nebo je bilo obasjano munjama. Kleknuo sam na hladnu zemlju, sa obe ruke se naslonio na tlo, i šapnuo tiho da spase nju. Tada se Zemlja pokrenula.
No comments:
Post a Comment