Saten

Legao sam u našu postelju od satena,
još miriše na tebe, miriše na nas.
Zaspaću sa mirisima tebe u nozdrvama,
sa ukusom tvojim što ne nestaje.
Dok me savladava san od umora,
trzam se, osećam kao da si pokraj mene.
Tonem, privlačim te bliže sebi,
koža ti je naježena, ruke su ti ledene.
Vrelina, dok nam se tela isprepliću,
izgovaraš moje ime, puštaš kratak uzdah.
Razmenjujemo poljupce, ubrzava se puls,
izranjam dok nam se tela tresu.
Svršetak sna me budi u praznoj postelji,
od tamno plavog satena.