google518fd234d54c3ad9.html J.S. Jáne: April 2014

Thursday, April 24, 2014

Trg Heroja

Lutao sam Trgom Heroja,
vrteo sam se oko sebe,
pogledom leteo naokolo,
u tuđim licima te tražio,
ali te ne nađoh tamo.

Prođoh Knez Mihajlovom,
spotakoh se o prosjaka,
ustao, udelio kovanice,
ali tebe ne nađoh tamo.

Na Trg Republike stao,
pogledao u sunčani sat,
oblak mi sunce sakrio
a tebe tamo ne nađoh.

U šumu beskrajnu uđoh,
izvadio sam parče papira
i u pesmu sam te zapisao
jer te ni u njoj ne nađoh.

U pesmi te sada čuvam,
a papir pokraj srca držim,
daleko od gradske buke
jer te u njoj ne nađoh.




Monday, April 14, 2014

Obećanje

Obećaj da ćeš mi pisati kada nas samo zvezde budu spajale, 
a vetar nam bude donosio vesti koje razumeti nećemo. 
Obećaj da ćeš mi pisati pisma duga čim se noć spusti, 
želeo bih znati kakav ti je bio dan, piši mi jesi li srećna. 
Obećaj da ćeš mi ponekad pisati izjutra kada se probudiš, 
onako mrzovoljna, neočešljana, pre prve jutarnje kafe.
  
Obećaj mi da ćeš mi pisati o sitnicama i malim stvarima, 
piši mi o svemu što druge ljude ne zanima, niti ih se tiče. 
Obećaj da ćeš mi pisati o našem narodu, o siromaštvu, 
o politici koja nam život gorči i koja nas je tiho razdvojila. 
Obećaj mi da ćeš mi pisati o majci koja me čeka da se vratim, 
piši mi o svim majkama koje su sinove imale, a više ih nemaju. 

Obećaj mi, molim te da ćeš mi pisati o svojim snovima, 
piši mi i o snovima koje sanjaš i kada si sasvim budna. 
Obećaj mi da ćeš mi pisati o našoj divnoj ravnici i planinama, 
u proleće mi piši ima li lastavica ili su one otišle daleko, što dalje. 
Obećaj mi da sada dok voz ne krene da ćeš mi pisati o svemu, 
piši mi o svojoj ljubavi prema meni i da ti jako nedostajem.
  
Obećaj mi samo to, i piši mi, da bih miran mogao podneti noći, 
i svaki dan, i trenutak koji bez tebe moram provesti u tuđini. 
Obećaj mi da ćeš mi pisati, da ima šta da me drži u životu, 
piši i da me mrziš i da me ne želiš videti jer sam te ostavio. 
Obećaj mi da ćeš mi pisati dok olovku budeš mogla držati,
i da mi ta pisma nikada nećeš poslati, obećaj mi, volim te.


Promise me you'll write to me when only the stars connect us,
and the wind will bring us news that we will not understand.
Promise me you'll write me long letters as soon as night falls,
I would like to know what your day was like, write me if you are happy.
Promise me you'll write to me sometimes in the morning when you wake up,
so grumpy, uncombed, before the first morning coffee.

Promise me you'll write to me about the little things,
write to me about everything that other people are not interested in or concerned about.
Promise to write to me about our people, about poverty,
about a policy that makes our lives bitter and that has quietly separated us.
Promise me you'll write to me about my mother waiting for me to come back,
write to me about all the mothers who had sons and no longer have them.

Promise me, please, that you will write to me about your dreams,
also write to me about the dreams you have when you are fully awake.
Promise me you'll write to me about our beautiful plain and mountains,
in the spring, write to me if there are swallows or if they have gone far, as far as possible.
Promise me now that the train leaves, you'll write to me about everything,
write to me about your love for me and that you miss me very much.

Promise me only that, and write to me, that I may endure the night in peace,
and every day, and the moment I have to spend in a foreign land without you.
Promise me you'll write to me, that there's something to keep me alive,
write that you hate me and don't want to see me because I left you.
Promise me you'll write to me while you can hold the pen,
and that you will never send me those letters, promise me, I love you.




Wednesday, April 9, 2014

Zapisana

Ti spavaš... bez mene... Ja budan... bez tebe... Mi razdvojeni... a zajedno... ljubavnici... prijatelji... srodne duše... daljína razdvaja... vozovi spajaju... sreća u pogledima... ljubav u rečima... zapisana.

Wednesday, April 2, 2014

Saten

Legao sam u našu postelju od satena,
još miriše na tebe, miriše na nas.
Zaspaću sa mirisima tebe u nozdrvama,
sa ukusom tvojim što ne nestaje.
Dok me savladava san od umora,
trzam se, osećam kao da si pokraj mene.
Tonem, privlačim te bliže sebi,
koža ti je naježena, ruke su ti ledene.
Vrelina, dok nam se tela isprepliću,
izgovaraš moje ime, puštaš kratak uzdah.
Razmenjujemo poljupce, ubrzava se puls,
izranjam dok nam se tela tresu.
Svršetak sna me budi u praznoj postelji,
od tamno plavog satena.


Tuesday, April 1, 2014

Nenapisana pesma o tebi

Šaljem ti tuđe pesme dok ne napišem najlepšu pesmu, pesmu koja nema kraja a ni početak joj se ne zna. Slika drveta na vetru jeste lepa, u ovoj pesmi joj nije mesto, neka se njiše u nekoj drugoj pesmi posvećenoj nekoj drugoj ženi. Mostovi spajaju ljude ali su od kamena a ovo će biti pesma o strasti a strast je vrela, ovo ipak nije ni pesma o strasti, strast je prolazna a ti traješ. U ovoj pesmi neću pisati o poljupcima usnama, u njoj ću ti dušu poljupcima celivati, nema mesta materiji kada si od svetlosti sačinjena. Ova pesma je o pogledima, duši i svetlosti i zato u njoj ne traži cvetove ruže, ispreplitana tela ili boju tvojih očiju, u njima ćeš videti sebe golu ko od majke rođenu ali od sjaja načinjenu, biće to lepa pesma.