Slobodan pad

Ne vidim dno,
visoko stojim, sam,
iznad oblaka na litici,
gledam u ponor,
vidim zgrade,
automobile, smog, avion,
sve se odavde vidi.
Eno i nje, šeta, srećna,
zaslužila je,
ona ne zna da
je od gore neko gleda,
prati,
da neko deli s'njom
njene boli,
da je neko i dalje...
Bacam se dole,
bez straha od pada,
bol u grudima je
neizdrživa,
širim svoja krila,
niz vetar se krećem,
lagano,
spuštam se kraj nje.
Koračam njenim korakom,
ne vidi me,
samo moj dah oseća
na vratu,
i dalje nosi moju sliku,
ona ne zna
da se neko za nju moli,
ne zna da je neko i dalje...
voli.