Mesec

Mesec je sijao jače nego ikada,
iz dubina svemira muzika se čula,
nagnuo se tada mesec divni žuti,
kao da je neki šapat hteo čuti.

Gledao je u srećno razigrano dvoje,
u crnoj, kao katran noći greha se ne boje,
takav pojam u njihovim srcima ne postoji,
zagrljaji, osmesi, dodiri, ko će da ih broji.

Nije mesec žuti prisluškivati hteo,
obasjao je svetlošću njihova lica,
srećni i nasmejani oni beše,
postide se kada shvati da se oni
njemu smeše.