Bezimena

Udahni, pusti da uđe u tebe,
Ta svežina tihe prolećne noći,
Udahni miris pokošene trave,
Cvrčci se dozivaju, ježevi lutaju,
Zvezdice trepću a ja ne znam ko si.

Izdahni, pusti iz sebe zadovoljstvo,
Ugasi cigaretu, ružno ti stoji,
Mesečina ocrtava divnu siluetu
Bez reči, ipak rekla si mi mnogo,
Nikada nisam saznao ko si Ti zaista.

Mala tajna

Izvinite,
Oprostite,
Molim Vas!
Poslušajte moje reči,
Bio sam deo bajkovite noći,
Gledao sam krupne devojačke oči,
Poljubac? Njega bilo nije,
Samo iskra što malu tajnu krije,
Dodir usana nežan kao svila,
Spoj dve duše, vreo dah,
Grudi su se stisle,
Siluete u mraku.

Verujte mi, tu posla nisu čista,
Dve duše oslikala je kista,
Razne oblike je po njima šarala,
Isprepletene boje kao dva tela,
Noć puna nežnosti i želja,
Noć malih tajni,
Bliski ostadosmo,
Povezani,
Imamo nešto što je samo naše,
Noć, mesečina, vrelina
Ona i ja,
Ona...

Sunce

Zaboravi, zaboravi pre negoli upamtiš,
Nije vreme za igru sa kockicama života,
Ulog je prevelik a Ti imaš premalo kovanica,
Okreni glavu i ne gledaj u sunce, izgubićeš vid.
Tvoja duša nije spremna za toliku svetlost,
Nagradu kao teret bi ona s mukom nosila,
Slomila bi se poput ogledala u komadiće,
Ostala bi samo parčad ostavljena u tišini.
Mirno sklopi oči, da te sunca sjaj ne budi,
Pokrij se jorganom preko glave i utoni u san,
Sutra se možda novo sunce rodi za tebe,
Prijatno za oči, melem za rane, lek za zaborav.

Ljubavnica

Da si kojim slučajem moja
ljubavnica,
rekao bih ti da si najlepša
među ljubavnicama.
Ljubio bih te van domašaja
osuda i pogleda,
cele noći bi razmenjivali
sitne znake pažnje.
Kao deca bi se zabavljali,
hranili bi jedno drugo,
hrana bi nam bili dodiri,
reči, pogledi.
Poljupcima bih ti telo celivao,
kao kiša bih se niz njega slivao,
plivao bih rukama
kroz tvoju kosu bujnu.
Prstima bih upoznavao crte tvoga lica,
usnama bih opcrtavao usne tvoje.
Te kratke trenutke bih u večnost
pretvarao,
sa uživanjem bih vreme varao,
starao bih se da uživaš
u svakom trenutku, ipak.
Moja ljubavnica nisi, nisi to sada,
možda to ni nećes biti nikada.
Sebičan, poželeo bih da ostaneš
i moja ljubav postaneš.

Mesec

Mesec je sijao jače nego ikada,
iz dubina svemira muzika se čula,
nagnuo se tada mesec divni žuti,
kao da je neki šapat hteo čuti.

Gledao je u srećno razigrano dvoje,
u crnoj, kao katran noći greha se ne boje,
takav pojam u njihovim srcima ne postoji,
zagrljaji, osmesi, dodiri, ko će da ih broji.

Nije mesec žuti prisluškivati hteo,
obasjao je svetlošću njihova lica,
srećni i nasmejani oni beše,
postide se kada shvati da se oni
njemu smeše.

Slobodan pad

Ne vidim dno,
visoko stojim, sam,
iznad oblaka na litici,
gledam u ponor,
vidim zgrade,
automobile, smog, avion,
sve se odavde vidi.
Eno i nje, šeta, srećna,
zaslužila je,
ona ne zna da
je od gore neko gleda,
prati,
da neko deli s'njom
njene boli,
da je neko i dalje...
Bacam se dole,
bez straha od pada,
bol u grudima je
neizdrživa,
širim svoja krila,
niz vetar se krećem,
lagano,
spuštam se kraj nje.
Koračam njenim korakom,
ne vidi me,
samo moj dah oseća
na vratu,
i dalje nosi moju sliku,
ona ne zna
da se neko za nju moli,
ne zna da je neko i dalje...
voli.

Poslednja bitka

Ugledao sam strah u ogledalu
Nikada ga nisam pogledao izbliza
U očima sam mu video užase
Panika je teško disla, čuo se ropac
Spustli se kapci, skroz sumnjičavi
Kažu pušku treba uzeti, u boj poći
U bitkama pobede nove vojevati
U šumama sa rođacima četovati
No šta ako tebe više neću videti
Hoću li onda ja ipak moći živeti

Ispustih dah, srce je opet zakucalo
Stadoh se s smrti vešto nadmudrivati
Šalu kao vodu na svoju vodenicu terati
Na svaku pretnju se glasno smejati
Svakojaka čudesa su se tu sjatila
To sve od obesti baca, kida, lomi
Poslednje sate mi pre vremena broji
A ja jednu poslednju želju imam
Da je vidim na još na jedan tren
Hoću li onda ja spokojan umreti