Veliko plavetnilo ........... str.26

Trenuci nemerljivi, čestica kreacije stvara život,

redak vazduh oduzima dah, pritiska grudi,

Oči uprte u plave dubine sanjaju sunce i oblake,

koliko juče su gledale u krupne oči devojačke.

Ti nisi ta koja će doneti dugo očekivani mir,

mir je u dubini plavog mora, ti ne umeš plivati.

Bezbedna si na površini, od dubina uplašena,

u plićaku ne umem, niti se želim praćkati.

Video sam te visoko, blizu sunca u oblacima, 

put sam ti pokazati hteo, put od latica ruža.

Visina si se plašila i krila si svoja hitro skupila,

iznad svih visina skok do dubina svetlosnih.

Nisam učen tražiti više no što dobijam i dajem,

zahvaljujem i težim ka višem, lepšem i boljem.

Nespokojan gledam u otvorene karte sudbine,

kraj mene si blizu,daleka, ne možeš me dohvatiti. 

Pogledaj u moje oči i reci svima viđeno u njima,

videćeš nešto što možda drugi videti ne mogu,

Prepoznaćeš u njima istinu, vec ispričanu tebi,
pesmu ćeš pročitati o nebu, o moru, o sebi.