Blistala si .......... str.23

Najzad sunce viri kroz tmurne sive oblake,

našao sam te u parku, mirno ležiš na klupi.

Kako si se samo tajanstveno smeškala,

znala si ono što smo mi davno zaboravili.

U jednom sam te trenu slučajno probudio,

pokušavao sam na tren da uhvatim tvoj san.

Na tren da budem ti, da živim jedan tvoj dan,

evo priznajem da sam na kratko bio zavidan.

Tamno braon, skoro crnim očima si me gledala,

i tek probuđene suzne oči su se smešile meni.

Stajao sam tamo, bez reči, gledao te, blistala si,

trenutak večnosti, zamrznuta slika za budućnost.

Na slici neobičan prizor ostavlja mesta mašti,

park, sunce, klupa okružena kandalaberima.

Devojka nagnuta u levo, jedna ruka gore visoko,

momak sa rukama u džepovima, stoji ispred nje.

Sada se naslanjam na štap i gledam staru sliku,

lipe opet cvetaju, klupa je i dalje na istom mestu.

Ti se i dalje protežeš, skoro crne oči me gledaju,

i dalje si mi isto tako lepa, i dalje zračiš energijom.

Ja stojim tu na istom mestu, ćutim i posmatram te,

ne želim pokvariti trenutak, ne želim menjati sliku.

Slika ostavljena za budućnost pokazuje prošlost,
odlazim, a vratiću se sledeće godine da je pogledam.