Rasprodaja znanja na web shopu

Mir svoj deci, ženama i muškarcima. Mir Zemlji. Poštujmo Zemlju, bez nje nema ni nas. Daj joj seme i daće ti plod. Daj joj otrov, otrovaće te. Otrova ima na sve strane. Upakovan je u slatkorečivost. Upakovan u ono što želiš da čuješ. Svakojaki proroci i duhovne vođe se pojavljuju ovih dana. Ne zovu sebe prorocima, nazivaju sebe raznim prijemčivim imenima. Pročitali su nekoliko knjiga moderne psihologije i otišli na seminar. Uložili su svoje vreme da pročitaju nešto, i to je za svaku pohvalu. Knjige su za to da se čitaju. Da li su oni pametniji od tebe? Odgovor zna svako za sebe. Pravi učitelj ne naplaćuje svoje znanje, on ga deli. Uzima tek toliko da može da preživi. Velika razlika je između uzimanja honorara koji pokrivaju osnovne potrebe,i uzimanja honorara za bogat život. Ovi moderni učitelji sa instant rešenjima su pravi profesionalci u tome što rade, stvaraju u tebi lažni mir i uzimaju ti velike pare za to. Čista desetka iz preduzetništva. I još nešto, učitelj ne zove sebe učiteljem, učenici ga tako zovu. 

Mnogo je sledbenika, malo je onih koji vide. Onih koji vide pravu istinu. Istinu da se sve tajne kriju u nama, da znanje za prolazak kroz život imamo u sebi. Stekli smo ga rođenjem. Prenosi se sa roditeja na dete. Svako dete, žena i muškarac se rodi sa određenim predispozicijama koje se tokom razvoja menjaju. U kom pravcu ćemo se razvijati, ponajviše zavisi od nas samih. Da li ti treba duhovni vođa, životni vođa, lažni prorok da budeš vođen? Možda nekome i treba. Ipak, u onim momentima kada se osećaš slomljen, kada ti sve lađe potonu, kada se osetiš usamljen i bez ljubavi, tada se obrati prijatelju. Teret je lakši kada se sa nekim podeli. Ljubav je veća kada se sa nekim podeli. Ovaj princip je jasan kao dan. Podeli svoj teret, ali ne opterećuj prijatelje. Svako svoju muku nosi, svako svoje polje na jesen kosi. Siguran sam da imaš prijatelja. Siguran sam da imaš nekoga kome se možeš obratiti, a da to nije neko ko sebe zove učiteljem. 

Ako baš želiš učitelja, pronađi ga u ljudima koji su postigli neki životni uspeh, prati njihov rad, ispitaj njihvu prošlost, isprati korake koje su načinili. Ni njih nemoj slepo pratiti. Njihov put je njihov, a tvoj je tvoj, sasvim drugačiji jer si krenuo sa druge pozicije, sa drugačijim predispozicijama. Ono što je jednom pomoglom, drugom može da odmogne. Uzmi najbolje od nekolicine i gradi svoj put. I zapamti, iako je to danas moderno, da se znanje deli, ne prodaje. Za sebe zaradi dovoljno za život. Kada budeš imao previše, sve će ti biti dosadno, jer ćeš moći sve što poželiš. Ti želiš da budeš srećan, sreća nije u novcu. Ti želiš da budeš uspešan, izbori se sam. Nemoj kupovati sreću i uspeh preko web shopa.

Čekajući novembar - Prvi dan jeseni

Prvi je dan jeseni. Potrčao sam ka stanici, nije mi se dalo da osetim kišu. Pre pra dana su me neki ljudi gledali kao ludaka. Šetao sam do pekare sa dlanovim podignutim ka nebu. Gledao sam te kapljice kako se razbijaju o moj dlan. Bio je to leta pretposlednji dan, ako se dobro sećam. Posle par minuta su mi se dlanovi napunili vodom. Kišnica je krenula da se preliva i da se opet pretvara u kapljice. Padala je dugo dok se nije razlila po betonu. I proći će mnoge jesenim zime, proleća i leta dok ta kapljica ne postane opet kapljica koja će padati sa neba.

Ljudi su se sklanjali uz rub zgrada, pod suncobrane kafane "Majo", neki su trčali, ja sam lagano šetao držeći dlanove ka nebu. Kiša je pljuštala, što bi narod rekao "Nebo se otvorilo.". Taksisti su me ispratili pogledom. Samo sam želo da osetim kišu. Želeo sam da kiša odnese sve loše misli i stres koji se nakupio u vratu. Da sam duže ostao napolju, kiša i ja bi postali isto. Mokra pojava od koje se svako sklanja.

Pri povratku iz pekare kiša je prestala da pada, ipak video sam je posvuda. Na asfaltu, drveću, zgradama, ljudima, psu, na meni. Kiša i dalje pada, negde u daljini. Iznad mog prozora su se pojavili sunčevi zraci. Kažu da će u oktobru biti mnogo sunčanih dana, a ja čekam novembar.

Indija

Dolazi na svet neprimetno, tiho,

Zagrljena ljubavlju oca i majke,

Imena zemlje iz koje dolaze bajke,

Voljena, ona koju još video nije niko.

Rođena za veličanstvene stvari,

Tigar i lav pred njom mirni leže,

Oslobođena svega što um steže,

Dolazi da svetu sreću podari.

Stihovi i muzika njen život čine,

Zvuk gitare i majčin glas je bude,

Učena da voli životinje i ljude,

Bosonoga čeka da sunce sine.

Sjajna, kao zalazeće sunce na pučini,

Dolazi na svet, da ga lepšim učini.

Ako ostane ko da priča

Danas je svet potonuo, dublje no ikada, 

dve hiljade milja ispod razuma, i više. 

Dubina ambisa u ogledalu nebom se čini, 

radosno dočekasmo tu vest, taj bogojav. 

Kroz prste propustimo vodu, ledenu, pitku, 

u rukama osta samo crno za pod nokte. 

Sve upropastismo, rasterasmo oblake, 

oterali smo čak i bauka - čudna je to nauka. 

Spise skoro više niko ni ne čita, zaboraviše 

Historia est Magistra Vitae. 

Nema dečjeg smeha, svi u jedno gledaju.

Kamenuju ga, da se smeje - to mu ne daju. 

Žuti meda odavno mrtav leži na deponiji, 

jednorogu su rog odsekli i krila počupali. 

Budale vodaju budale, tamo vamo u krug, 

svako je svakome brat, niko nikome drug. 

Užegla je pustinja što nekada beše lug, 

slavuj više ne peva, ostao je samo muk. 

Nestala su osećanja, sve prepolovilo se. 

Jednom će neko reći: Bilo, ne ponovilo se.

Ako ostane ko da priča.

J.S. Jáne

NOĆNE PTICE

Sedeo sam sa
najlepšom ženom,
lepšu majka još rodila na
svetu nije,
njeno je lice sijalo kao
svitac u noći,
grad se pretapao u veliku
senku,
lampioni su se palili,
jedan za drugim,
noćne ptice su otpočele
svoj poj,
lake žene su izašle u
noćnu šetnju,
čistaci su otišli na odmor
pred smenu,
crni leptir je leteo u
sigurnu smrt,
parovi su zaljubljeno
šetali i ljubili se,
deca su odlazila kući na
večeru,
pijanac je razbio flašu o
trotoar,
ništa od toga video nisam,
sedeo sam i gledao oči
jedne žene.



January 13, 2014 at 8:01am