ZLOČIN SA PREDUMIŠLJAJEM

Ovo priznanje biće zapisano da bi ga ona jednog dana pročitala, da bi saznala istinu, makar po mom okončanju.

Polažem ruku na Bibliju i Ustav i zaklinjem se, kako zakon nalaže, da ću govoriti istinu i samo istinu. Priznajem svoj zločin i greh i sada ću vam ispričati ono što treba da znate, ono što ona treba da zna.

Ona, zbog koje sam se odlučio da odem na drugu stranu zakona, u momentu kada je sve počelo nije znala da mi je do nje stalo. Rekao sam to drugoj ženi, a nisam to smeo učiniti. Pričao sam drugoj ženi o onoj na koju mislim pre sna, za koju mislim da bih mogao starost dočekati. Izgovorih sve to u trenutku umora,  kada pijana glava nije razmišljala.  Nisam ni pomislio da će to zloupotrebiti. Znala je ona sve i mogla joj je to reći, ali nije. Ona ju je oterala daleko od mene, da joj više oči ne vidim, ruku ne dotaknem, u srce da joj ne uđem, da bez nje ostanem. Od tog prokletog dana se sve promenilo. Nisam je mogao pogledom dodirnuti, bila me je sramota, jer mi je zaista do nje stalo. Odlučio sam jednog dana da otvorim dušu i svoju bol u pesmu da sročim, nakon svakog novog stiha brisao bih prethodni i tako u krug. Nije ona bila kriva što sam te izgubio, prihvatam krivicu na sebe i dušu svoju, ali ne odustajem od tebe, jer nije život patetika, nije ni ljubavni roman što se zaboravi nakon čitanja, život je borba poput boks meča. Svaki dan je nova runda, bitka za ono do čega nam je stalo. Neke runde gubimo, ali se treba podići sa poda, sakupiti poslednje atome snage i uzvratiti udarac, veštiji ostaje u ringu. Ne smemo da odustanemo ni kada se nađemo u konopcima ili u uglu primamo teške udarce, uvek postoji rešenje, udahni, izdahni i udari tamo gde najviše boli. Čak i ako izgubimo meč uvek možemo da tražimo revanš. Bitno je da nakon gubitka budemo izazivači i nastavimo sa borbom.  Ja sam rukavice navukao i za tebe sam bio spreman da se borim. Oprostite, časni sudija, što se njoj obraćam, ali ja se na mesto zločina više ne vraćam, ako mi ona ne oprosti priznaću vam i razne zločine koje sam mogao počiniti, a za koje biste me vi na smrt mogli osuditi. Od Vas oproštaj ne tražim, otvorite knjigu i sudite po zakonu, ali od nje...osuđen sam ja na propast, na lance i ćeliju i bez vaše presude.

Hteo sam joj pesmom sve priznati i pozvati je da dođe, da dođe i ostane. I sada je dozivam, dođi, srce mi bez tebe krvari, hladno je, i u duši je hladnoća dok priznajem, tebi i samo tebi, koliko mi značiš. Zbog nje sam bio spreman napustiti grad, izbrisati sve tragove. Rekao sam sebi da ću oprati sa sebe smrad i sve grehove, da ću u crkvu otići da kleknem pred Boga, ako treba da molim i preklinjem, da uradim to, nisam se hteo pomiriti da sam je izgubio, ne, nisam to mogao iako je nikada nisam ni imao. Bio sam spreman na sve, samo da njen pogled opet vidim u svom. I tada, umesto da pesmu o njenim očima napišem, počinio sam zločin sa predumišljajem.