Ako me nema

Ako me nema, neko vreme ne brini. Otiüao sam na neku drugu planetu jer tamo mogu da skačem tri metra u visinu širinu i dužinu. Tamo ću ti napisati pesmu i ostaviti je da je baš ti nađeš. Ako me nema, ti pomisli na mene i ja ću znati da me tražiš. Ipak, možda se ne budem odmah vratio jer ću biti tako daleko a tako blizu, uvek blizu srcem i dušom. Ako me nema, a mene uvek ima u nekom obliku, ti mi pesmu napiši i pošalji mi pismo da me obraduje kada se vratim. Ako me nema, ti me nacrtaj na sveže okrečenom zidu pa neka ostanem tamo dok se zid ne prekreči. Podeli me sa drugima, jer ja sam tvoj, ali sam i njihov. Ako me nema. potraži me u šumu reke, u huku sove, u letu ptice. Ako me ni tamo nema, ti u ponoć tri puta izgovori moje ime na stolu sa tri noge i neko će ti reći gde sam, jer tamo gde me budeš tražila nisam. Ako me nema....nedostajaćeš mi.


If I'm gone

If I'm gone for a while, don't worry. I'm going to another planet because there I can jump three meters in height, width and length. There I'll write a song for you and leave it so  just you can find it. If I'm gone, you think of me and I'll know you're looking for me. However, I may not return immediately, because I will be far away, but again so close. Always close, with heart and soul. If I'm gone, and I am always in some form, you write me a poeme and send me a letter to make me happy when I return. If I'm gone, you draw me on a freshly painted wall and let me stay there until the wall is repainted. Share me with others, because I am yours, but I am also theirs. If I'm gone, look for me in the sound of the river, in the coos of an owl, in the flight of a bird. If I'm not there either, say my name on the three-legged table three times at midnight and someone will tell you where I am, because I'm not where you look for me. If I'm gone ... I'll miss you.

Razglednica iz Portorika

Da me Bog vidi kada se odselim iz ovih krajeva sa sve kontinentalnom klimom i odem u tropske krajeve, ima živim kao gospodin Kemp u Portoriku, barem kao na početku filma. Alkohol, mora se malo da bih upoznao lokalce, da bih se sledeći dan osećao kao kod kuće, mamuran, žedan i pomalo prljav od neke blatnjave kaljuge.

E kako bih samo uživao tamo. Pre nego što bih otišao kupio bih sebi šešir za svega 1300 dinara sa popustom preko u Segedinu kada su rasprodaje. A video sam i one šuše sa đonom od pruća, i njih bi kupio, prava stvar za Portoriko. E tamo na filmu sam video da plešu na trgu, salsa ili šta je već. Šta ti treba više za sreću? Završiš posao, usput rastrgneš kravatu da te ne steže i pravac trg. Dok se gegaš ka fiesti savijaš nogavice, ciple ubacuješ u torbu, navlačiš šuše i opalac žurka počinje. Dobra stvar je da ti ne treba letnja i zimska i odeća za prelazni period. Samo lan po ceo dan a noću... noću šorts i košulja kao u Nika Slotera. A kada pada kiše ne treba ti kišobran, tamo pada topla kiša. Malo se pokvasiš ali baš te briga, toplo je.

I šta se desi kada odeš u Portoriko, rikneš od lepote. Tamo je sve lepo, video sam na filmu. Lepa priroda, lepa hrana, lepe žene, sve, sve sve , sve je lepo. Čak je i siromašnima lepo, lepo su siromašni. Da pomalo sam sarkastičan ali tamo bar nemaju zimu. Čoveče, nema grejanja, nema razmišljanja o poskupljenju struje jer se ne greješ na nju. Nema kupovine drva, šta će ti drva, nećeš valjda da ložiš kada su tropske vrućine. Kako sam ja video, tamo je baš dobro. Idem ja za Portoriko uskoro, pre zime. Nemam za drva a struju neću moći platiti. A tamo je sunce uvek visoko, tamo banane rastu na ulici, i ananas...da.

Čoveče hajmo svi u Portoriko. Jer ovde nema leba a uskoro će i zima. Znate, sada je leto i ni ne mislite o tome, setite se da smo prošle godine čistili sneg u maju. Da li možete da priuštite sebi sve što poželite ili skupljate za osnovne potrebštine? Ako skupljate to znači da ne živite dobro a ako imate sve što vam treba i ne morate da mislite na zimu i na kupovinu sezonske odeće pošaljite mi razglednicu iz Portorika.

Janoš Sekereš Jáne

29. 07. 2013.g.

Siroče zvano Kultura Srbije

Toplo je bre ...ali neka! Hajmo svi u kupaće gaće i bikinije i pravac bazen. Treba akumulirati toplotu za zimu jer ako je ovakvo leto kakva li nas tek zima očekuje....ipak ne pišem vam sada zbog vrućine no što sam pre neki dan pročitao članak sa dobrom idejom UKINIMO MINISTARSTVO KULTURE!


Naime o čemu se radi, umetnici predlažu da se umesto jednog političar koji radi za sebe i svoje političke poene, a koji pritom sebe naziva MINISTROM KULTURE, oblast kulture da ljudima koji bi kulturu podigli na viši nivo i to bez fotelje. Bili bi oni zadovoljni i radom u nekom amfiteatru ili učionici, i to sve zarad boljitka. Verujem da je to svima u interesu.

Podeliću link sa vama gde možete pročitati tekst u celosti ali pre nego što pročitate taj tekst razmislite malo i postavite pitanje sebi: ŠTA NAM OSTAJE AKO SE UPROPASTI KULTURA?

Ako umre kultura jednog naroda umreće i narod. Treba vratiti narodu ono što mu pripada i verujem da će se on izboriti sa nedaćama i sprečiti nestajanje. Dajte ljudima iz kulture koji žive međ' narodom da upravljaju kulturom, neka naprave strategiju, plan za oporavak KULTURNE SRBIJE. Naravno može da se uključi i SANU (Srpska Akademija Nauka i Umetnosti) ako odluči da se probudi iz višedecenijskog sna i letargije.

Shvatate li koliko toga može Srbija da predstavi i da nauči druge, tu prvenstveno mislim na evropske zemlje. Na teritoriji Srbije zajedno žive desetine različitih nacionalnosti i isto toliko različitih kultura (srpska, mađarska, hrvatska, rusinska, slovačka, vlaška, albanska...), ako sve to uzmemo obzir Srbija može da bude kulturna prestonica Evrope. Samo ne znaju gospoda političari da to ne može samo uz pomoć štapa i kanapa a ni pomoću čarobnog štapića jer u Srbiji ne postoji Hari Poter da sve reši preko noći, u kulturu treba da se ulaže i znanje i krv i znoj i naravno novac.

Da li obeležje jednog naroda, jedne države treba da bude Fiat 500 made in serbia, jeftina radna snaga i poltroni? Želite li da Srbija bude poznata samo po lošim političarima i razgolićenim pevaljkama o kojima strane televizije snimaju dokumentace?

Da bi Srbiju predstavljala kulturna i naučna dostignuća, mladi i uspešni ljudi, u njih treba i ulagati. Za početak dok država ne odluči nešto da promeni to možemo učiniti i na sledeći način:

- kupovaćemo knjige domaćih pisaca u knjižarama – nećemo ih skidati sa interneta;
- platićemo ulaznicu za koncert, predstavu i slično – nećemo tražiti da nas stave na spisak;
- zahtevaćemo od vlasti kako lokalnih tako i od viših instanci ulaganje u kulturu – ne samo dati pare nekome nego pratiti kako se ta sredstva troše (a kako možemo mi od njih kao obični građani bilo šta da zahtevamo, moderna su vremena - internet blogovi, zvanični sajtovi vlasti, tviter i FB profili i na kraju krajeva mirni protesti u vidu performansa, predstava u centru grada, deljenjem letaka koji mogu biti i kod kuće odštampani, ne trebaju nam velika sredstva za to, i razne druge sktivnosti); itd.

Na kraju krajeva po ugledu na humanitarne akcije za pomoć unesrećenima, bolesnma i siromašnima, možemo da organizujemo akciju za pomoć siročetu po imenu Kultura Srbije, odbačenom od majke države za koju se ne može definitivno reći da li je majka ili maćeha. Nema puno razlike između gore navedenih klasičnih humanitarnih akcija i ove druge predložene, prvim aktivnostima spasavamo pojedince ili grupu pojedinaca dok sa drugom spasavamo DUH naroda Republike Srbije.

Iako u narodu ne postoji svest o značaju kulture za opstanak jednog naroda i države, trebamo pokušati jer ako mu ne pomognemo jadno siroče će umreti i političari će u stilu Pontija Pilata oprati ruke i reći "ja nisam kriv u krvi ovog pravednika; vi ćete se brinuti." a da li ćemo mi biti spremni prihvatiti odgovornost kao jevreji za Isusa i reći "krv njegova na nas i na našu decu”

Vreme je za kulturno vaskrsnuće Srbije!



Janoš Sekereš Jáne

27. jul 2013. godine




link za gore spomenuti tekst:
http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/395445/Umetnici-Ukinite-Ministarstvo-kulture

Kulturni ustanak Srbije

Ustajte ljudi, dosta je bilo satiranja, dosta je mraka. Došla su takva vremena, došlo je takvo vreme da je Srbija spremna za novi ustanak. Kultura nam je zatrpana u nekoj jazbini do koje svetlo teško dopire, tamo je smeštena da ne bi nadahnjivala narod, da mu ne daje snagu i vetar u leđa. Jer taj vetar može da ga ponese i da donese promene.


Ustanite ljudi svih nacija i vera, vreme je za ustanak kulture. Srbija je uvek imala velike umove, ima ih i sada, no u ovoj bedi i siromaštvu ti umovi ne mogu da zablistaju i vremenom zakržljaju. Davno je bio Ivo Andrić, još davnije su bili Dositej i Vuk, sada se negde u šumi u hajdučiji krije neki novi Mika, Danilio, Laza, tamo je sa njima i neka nova Desanka, ali se krije. Ni vožd Karađorđe ne bi vožd postao da ga narod u zbegovima nije podstakao na razmišljanje i tako odustao od izbeglištva. Srbiji su potrebni ljudi poput Filipa Višnjića da događaje zapiše onakve kakvi jesu, takvi ljudi postoje oko vas, zapisuju, ali ih niko ne čuje. Teže je danas, pored sve ove tehnologije nego tamo nazad krajem 18 i početkom 19 veka uz gusle, da mlad čovek kaže što misli. Misli su nemirne, misli se zapisuju, nema ko da ih čita.


Zato ustaj narode Srbije! Ustaj i pravo u biblioteku po neku knjigu! Uzmite nešto što niste čitali, ako je mogućno uzmite nekog našeg pisca, odaberite nekoga za kog niste čuli i dajte šansu sebi da nešto novo čujete, da nešto novo naučite. Nijedan ustanak, nijedna revolucija nije bila laka, neke su ugušene u krvi, jedino što nam niko uzeti ne može jesu naše misli, veru i ljubav prema bližnjima.

Janoš Sekereš Јáne
14. februar 2013, godine

O životu II

Sve što nam se dešava u životu ostavlja male ožiljke. Oni ne nestaju tokom vremena, samo naučimo da živimo sa njima.

J.S.J. 2013