Mrak je iznad mene, dole nema dna, može li biti gore i od najgoreg sna, samo da znam, koji je to sledeći plan, nešto toplo dopire, al' se i dalje smrzavam. U tami sam, čekam, da svane zora. Čekam, ali svaka sekunda je spora. Moram da se borim, jednostavno moram, ne želim da osetim ukus krvi što je gorak. Prvim urlikom petla, čvrsto stojim spreman, iako ne znam šta me ceka, kakva neman, u Sunce gledam, svoje slobode sam žedan, radije ću da umrem, nego da se predam. Svaki jecaj, gori je od svakog urlika, vidim leševe, smeši se mrtvačka lobanja. Taj prizor mi samo tu mržnju obnavlja, zajedno pišemo kraj ovog strašnog poglavlja.
Poslednja molitva je, taj nemam osećaj jer, dodir tvoje ruke nežan je, k'o uvek pre. Vidim ti lice i sve, tako stvarno na tren, deluje, samo da napred krenem. Na krvavo polje, vrane će da slete. Sada si ratnik, nisi više dete. Magla je, vidimo prve siluete, čuju se sablje, cele naše čete. Konjica, pešadija, svi nervozno strepe, jedan krik iz tišine, razbija sve kletve. Juriš u smrt i strelci traže prve mete, stapaju se formacije, prve žrtve lete. Spreman sam tako da spremniji neću biti. Sve bliže, tamo sam, sve bliže bitci,
više nije mi do pobede, slave, čuju se krici,juče bio sam tamo, sad' ne znam kuda ću stići. Osetim miris i ukus i da, to je ta gorčina, ja, nisam to želeo, a sada baš to imam, uzbuđenje na vrhuncu, ja bezglavo šibam, u ovoj pustinji vojnika postajem mrvica sitna.
Izgubljen u masi, gomili, čupam i kidam. Urlam od straha i besa, ja divljam! Refleksno se branim, ne dam, ne dam zbog cilja, iako sam svestan da je smrt moj jedini izlaz.
Andrej Pejović / Filip Budanović / D ZOO
Poslednja molitva je, taj nemam osećaj jer, dodir tvoje ruke nežan je, k'o uvek pre. Vidim ti lice i sve, tako stvarno na tren, deluje, samo da napred krenem. Na krvavo polje, vrane će da slete. Sada si ratnik, nisi više dete. Magla je, vidimo prve siluete, čuju se sablje, cele naše čete. Konjica, pešadija, svi nervozno strepe, jedan krik iz tišine, razbija sve kletve. Juriš u smrt i strelci traže prve mete, stapaju se formacije, prve žrtve lete. Spreman sam tako da spremniji neću biti. Sve bliže, tamo sam, sve bliže bitci,
više nije mi do pobede, slave, čuju se krici,juče bio sam tamo, sad' ne znam kuda ću stići. Osetim miris i ukus i da, to je ta gorčina, ja, nisam to želeo, a sada baš to imam, uzbuđenje na vrhuncu, ja bezglavo šibam, u ovoj pustinji vojnika postajem mrvica sitna.
Izgubljen u masi, gomili, čupam i kidam. Urlam od straha i besa, ja divljam! Refleksno se branim, ne dam, ne dam zbog cilja, iako sam svestan da je smrt moj jedini izlaz.
Andrej Pejović / Filip Budanović / D ZOO
No comments:
Post a Comment