Kako smo postali stranci? Kako smo mi uopšte postali mi. Previše jak ja. Previše jaka ti. Odjednom smo se slomili. Sve što se ružno desilo, nisam to ja, nisi to ti, nismo to mi. Ko smo zaista mi? Dve duše koje se prate kroz razne živote. Prošli mnogo puta lepote i grozote. Sve je počelo iz ljubavi. One najveće. Dve srodne duše. Bila si moja krv. Brat rođeni. Kroz tqj život smo samo ljubavlju vođeni. Ljuljao sam te u kolevci. Učio svemu što sam ja naučen bio. Kada si otišao na planinu i nisi se vratio, strah nisam krio. Po orlovo pero si otišao, mora da sam te usput zaobišao. Nasmejan i čio, kod kuće si bio. U toj kući si na mojim rukama otišao u daleki svet. Nije na tebe bio red. Nije bilo tvoje vreme. Nije uredu da ode mlađi. Dao sam ti svoj život, reči, snagu, misli. I ti si meni dao zivot i sve ono što nas više nije činilo celim kroz sve buduće živote. Bila si mi žena, koja nije mene htela, a ja sam ćutao jer sam te voleo. Htela si samo moj položaj i visoko društvo. Vukla si me kroz masu tamo vamo samo da bih bio - tamo, ne zato što sam ti prijao. Ti si bila lisica kojoj sam dolijao. Živeli smo u zlatu, završih zivot kao u blatu. Nisam mogao da se izvučem, ni mirno na večiti počinak povučem. Otišao sam, tužan. Nesrećan. Bio sam ti i žena pre toga, ti sveti čovek u beloj haljini. Oko tebe hiljadu žena, u meni samo jedna želja. Da budeš moj i samo moj. Tvoja haljina je pocela da žuti. Lice i kosa da sive. Odvojen od svetog života, svaki dan je za te bio sramota. Po kostima prolaznog života sam te vodila. Svi ti kosturi oko nas što do ambisa vode, do crne beskrajne rupe, daleko od slobode. Umro si na pokraj kuće, na drvenom krevetu, u ritama, sam bez ikoga. Otišao si u neki naš budući susret. Sine moj, sve što sam od svog oca naučio, naučiću tebe. Stalno budi uz mene. Foka se po sredini raspara, jedna mali ubod i trbuh puca, kao srce. Iznova i iznova i iznova. Držao sam te dalje od tvojih snova. Iznova i iznova i iznova. Jednog dana otišao. Nisam te slušao. Nisam te čuo. Kada te nije bilo, duša me je bolela. Iznova i iznova i iznova. Ponekad si se vraćao. Bolje reći, svraćao. Gledao bih prazna vrata. Praznu kuću. Kao moja duša. Držalo me samo to, samo to saznanje da si ti i dalje jak. Otišao sam dalje. Do ovog trena. Ja tvoj muž, ti moja žena. Znamo se toliko dobro, blizu, a udaljeni svetlosnim godinama. Iz ljubavi u mržnju, i tako u krug. Ko je kome brat, ko je kome drug. Naleteli smo na sprud. Stigli do kraja. Da li je kraj? Misliš da me znaš, ne znam ni ja tebe. Znamo esenciju. Istine jedan deo. Iz ovog zivota u naredni, ni ti bez mene, ni ja bez tebe neću izaći ceo.
