Bez traga

Nestalni, isčezli u mesečini,
Bestelesni, oplođeni suštinom,
Oduzeti, ispunjeni lepotom,
Bez traganja, pronađen smisao.

Nostalgija

Ne plaši me, nimalo,
odlazak u tuđinu.
Ne plaši me rastanak,
od voljenih ljudi.
Nećete mi nedostajati,
kada budem otišao.
Neću se osvrnuti,
neću se vratiti.
Biću srećan tamo,
bez vas svih, sam.
Kupiću kartu,
u jednom pravcu.
Kao što ste vi kupili,
kao što ćete vi kupiti.

Nedostajete, ovde, sada.

Poziv

Kucaš brojeve, zastaneš,
Ne odmakneš od pozivnog,
Imena i slike ti se pojavljuju,
Stari brojevi, ne vredi.

Pozvao bi nekoga, bezveze,
Tek da čuješ poznati glas,
Dok hodaš na putu do kuće,
U trenutcima tišine.

Telefon hladi, ruke ti trnu,
Stiskaš ga, magla u očima,
Grči ti se vilica, odustaješ,
Vraćaš uređaj u džep.

Brojevi onih koji su otišli,
Onih koji se ne vraćaju,
Iznova vadiš prazan telefon,
Koga pozvati, ko će se javiti?

Firenca

Sećaš li se Firence,
Onakve kakva je bila?
Voliš li još Berlin,
Onakav kakav je bio?
Ponosiš li se sobom,
Kakav si bio u Njujorku?
Ilí si zaboravio Njujork,
Berlin, Firencu i sebe,
I sada živiš u gradu,
Nekoj maloj varoši,
Nenaspavan, umoran
Od lutanja, gladovanja,
Spavanja po garažama,
Slikanja po trgovima,
Čitanja po parkovíma,
Tucanja po haustorima,
Odlaska na izložbe,
Druženja sa umetnicima,
Privođenja zbog lutanja,
Plivanja po bojama noći,
Dostizanja pijadestala,
Pijančena sa bludnicima,
I sada se osećaš čudno,
Strah te starosti, samoće,
Vratio si se na kratko,
Ostao tek toliko, toliko
Da vreme tobom pod
Sećanja briše, zauvek,
Mladost si napustio i ostavio,
Tamo gde se vratiti nećeš
U Berlinu, Firenci i Njujorku.

Baccio Maria Bacci (Firenze 1888-1974)