LEPOTA ŽENE

Gde su nestale te reči pesnika,
Reči darivane mladim damama,
Pod balkonom, pod zvezdama?


Govori li neko, tiho, ljubavne stihove,
Sa gitarom u ruci, dok svi spavaju,
A, zaljubljeni slatke snove sanjaju?


Ima li još pesnika što pesme piše,
Pesme što će pročitane njoj biti,
Ima li pesnika kom je ljubav u biti?


Šalje li još neko stihove u koverti,
Na adresu njenu da poštom stigne,
A, da se sa balkona njih dvoje vide?


Ima li stihova pročitanih osobi dragoj,
Njoj koju volimo, koju želimo, sanjamo,
Ima li pesme koju samo za nju čuvamo?


Ima li ičega lepšeg od pesme za nju,
Nju, najlepšu, jedinu, stihom opisanu,
Za večnost, da se lepota žene pamti?

2014

Sanja Orlović - umetnički fotograf

Ko je Sanja Orlović? Danima mi se to pitanje vrzma po glavi, a odgovora nema. Kako opisati u par rečenica nekoga koga poznaješ pola života. Nije ona komplikovana pa da je nju, njenu ličnost, teško opisati, ona je jednostavna, prosta duša dalmatinska. Ipak, nju ne može opisati jedna slika, jedna fotografija, jedna rečenica ili hiljade istih, Sanju Orlović treba doživeti. Svojim fotografijama okrepljuje dušu kao hladna voda Krke, i verujem da ćete kao i ja prateći njen rad biti opijeni kao da ispijate gutljaj crnog vina sa ukusom dalmatinskog grožda. Osetićete mir i tišinu vinograda, osetićete hladan vetar sa mora, osetićete njenu dušu. Kada jednom takvo vino probate, kada osetite vetar u kosi, kada dušu umijete na divljoj reci, uvek joj se vraćete. Uvek se vraćate tom osećaju, tom užitku. Takav način uživanja u životu je Sanja donela i u vojvođansku ravnicu. Donela je nemiran duh, donela je bunt, donela je nešto što ljudi često nisu razumeli ili nisu hteli. Uvek je ona bila jedinstvena, uvek je bila svoja, i tu posebnost prenosi na svoje fotografije. Pronašla je fotografiju u sebi i sebe u fotografiji. Sada imate kakvu takvu predstavu ko je ona, nedostaje puno toga, moglo bi se tu još pisati, ipak, kao što rekoh Sanju Orlović treba doživeti.

 

 

 

 

Link

Sanya Orlovic Photography Page

Ipak jutro je stiglo s tobom

U dvorištu je trava, podšišana,

Ptičice mi pevaju svoju pesmu,

Daska od toaleta nije podignuta,
Sudovi su oprani, veš je opeglan,

Saksije sa žalfijom su u prozoru,
Mače je naraslo, spava na krevetu,
Kapija je ofarbana, širom otvorena,
Kafa je kupljena, šoljice spremne,

Omiljeno ti roze vino se rashlađuje,
Dim mirisnih štapića je u vazduhu,
S tobom će kuća biti živa i vesela,

Nema sna ove noći, stižeš s jutrom,

Najlepša vest se širi malim gradom,

Ti donosiš ljubav, ti donosiš radost,

Sve je spremno za tvoj povratak.

Visoke potpetice

Ženske cipele u mojim vratima. 

Stoje u ćosku te visoke potpetice.

Roze, elegantne, sasvim finih linija.

Nepomično sedim i gledam u taj par.

Zamišljam noge kako klize u njih.

Gola je noga koja izlazi iz haljine.

Posmatram kako mi sigurno prilazi.

Osećam njene usne na mojim.

Jezik je hladan, poljubac je vlažan.

Cipele su pored kreveta, na podu.

J.S. Jáne