Kosmički prsten

Kosmički prsten ti na grudima svetluca 

kraj našeg puta se ne nazire od sunca,

budućnost pred nama, kristalno je jasna.

Pođi, povedi me, pruži mi ruku, vodi me, 

ako dođe za to vreme, ti tada oslobodi me,

mlečni put je pod tvojim nogama nastao.

U očima ti je sjaj, poput polarne svetlosti, 

izvor večne sreće, izvor ljubavi i kreposti,

u njima spoznajem drevne tajne ljubav.

Istina je u sjaju tvoje duše, u tvome biću, 

univerzum u meni je tvog kosmosa prašina,

kosmički prsten se zove blaženi mir i tišina.

Ulica Šandora Petefija

...I ne sećam se kada je to tačno bilo, sreo sam te u snovima. Prošla si pokraj mene tamo pored ulice Zmaja od Noćaja ili je to bilo na Paliću kod Splitske Aleje, nije ni bitno, bila si prelepa. Lice ti je bilo ozareno od sreće, kao da je sunce sijalo a bila je noć. Gledao sam za tobom. Vetar se poigravao sa tvojom haljinom boje cveta japanske trešnja. Za tobom su ostajale latice. Nisi me primetila. Koračala si sigurno ali to nije bio ni korak. kao da si lebdila iznad tla. Tog dana, te noći, sam sve shvatio. Tada sam znao da ću te opet sresti negde. Možda u Zmaj Jovinoj, na Bulevaru Oslobođenja, u ulici Petefi Šandora ili u snovima. I čekao sam te. Obilazio sam ulice. Stajao na raskrsnicama. Šetao po parkovima. Odlazio na putovanja vozovima ne bih li te slučajno u nekom kupeo sreo. Prizivao sam te u pesmama. Leteo po snovima. I jednog jutra sam seo sa životom i rekao mu - Dosta sam je tražio. Neka dođe ona meni. I tada si se ti pojavila...

Ona a Ti

Sinoć sam sreo prelepu ženu. Lepu poput svitanja na morskoj plaži. U njenim očima su biseri. Iz njenih usta se čuje pesma slavuja. Ličila je na tebe. Hodala je tvojim korakom. Odmahivala je rukom baš kao ti. Imala je vragolaste oči i stidljiv osmeh koji se pretvarao u radost. Sinoć sam sreo ženu koja me privukla kao ti. I krenuo sam za njom, oprosti mi, morao sam da vidim tu lepotu. Nisam verovao da postoji dve takvo divne žene na ovom svetu. I bio sam u pravu, to si bila ti.