I dalje ono istim taktom svira,
ritmom slomljene duše,
taj zvuk u ruke ti stavlja srce,
bez krvi, sa ljubavi u venama.
Pojačaj zvuk ove priče bez reči,
uzmi u svoje ruke moju,
osetićeš bluz koji ne prestaje
i note što klize niz dušu.
Reka divlja, puna nota i bola,
čupa i lomi komadiće duše,
meso živo od kostiju odvaja,
ostao je samo violinski ključ.
Pesma bez cilja luta i kruži,
udara tamo gde najviše boli,
nije to pesma, to je bluz,
to je bluz ljubavi.
